Štovati boga u slabosti
3 A kad faraon upita njegovu braću: »Što je vaše zanimanje?«, odgovoriše oni faraonu: »Pastiri ovaca su tvoje sluge, mi, kao i naši oci.« 4 Tada rekoše faraonu: »Dođosmo da se ovdje u zemlji zadržimo neko vrijeme. Sluge tvoje ne nalaze više za svoje ovce paše, jer glad teško pritišće kanaansku zemlju. Pa dopusti da tvoje sluge smiju ostati u gošenskoj zemlji.« 5 Tada reče faraon Josipu: »Dođoše ti tvoj otac i tvoja braća. 6 Egipatska ti zemlja stoji na raspolaganju. Naseli svog oca i braću u najboljem dijelu zemlje! Neka ostanu u Gošenu. I nađeš li među njima valjane ljude, postavi ih za nadzornike nad mojim vlastitim stadom!«
7 Potom dovede Josip svog oca Jakova unutra i predstavi ga faraonu. Jakov pozdravi faraona želeći mu blagoslov.
8 Faraon upita Jakova: »Koliko ti je godina?«
9 Jakov odgovori faraonu: »Dani mog putovanja iznose sto i trideset godina; malo ih je na broju, a zle su bile godine moga života. Ne stižu one godinâ života mojih otaca što ih oni provedoše na svojemu putovanju.«
10 Tada se Jakov oprosti od faraona i ode.
11 A Josip naseli svog oca i braću i dade im posjed u egipatskoj zemlji, u najboljem dijelu zemlje, naime u pokrajini ramseškoj, kao što je bio zapovjedio faraon. 12 Josip opskrbi kruhom oca i braću i svu obitelj svog oca po broju njihove družine. 28 Jakov poživje u egipatskoj zemlji još sedamnaest godina. Bilo je dana Jakovljeva života sto i četrdeset i sedam godina.
29 A kad se približi vrijeme Izraelu da umre, dozva svog sina Josipa i reče mu: »Ako sam našao milost u tvojim očima, stavi, molim, svoju ruku pod moje bedro na zakletvu, da ćeš mi iskazati ljubav i vjernost, da me ne ćeš pokopati u Egiptu! 30 Kod svojih otaca hoću radije da počivam. Zato me odnesi iz Egipta i pokopaj me u njihovu grobu!«
On odgovori: »Učinit ću kako zahtijevaš.«
31 Onaj reče: »Zakuni mi se!« i on mu se zakune. Tada se prignu Izrael prema uzglavlju postelje.
Tada se prignu Izrael prema uzglavlju postelje.
Postanak 47:31
PROBUDILA sam se kišući, nos mi je curio, a do podneva boljelo me cijelo tijelo. Napadaji kašlja nisu mi dali spavati, a do jutra su se pojavili svi simptomi gripe. Nisam se mogla usredotočiti na posao pa sam ostavila sve obveze i legla na kauč. »Hvala ti što si sa mnom«, prošaptala sam, premda mi je bilo teško moliti se, a još teže osjetiti Božju prisutnost. Dok sam razmišljala o tome, u mislima mi se pojavila prekrasna slika: krhki starac priginje se prema uzglavlju svoje postelje i štuje Boga. Odmah sam pomislila na Jakova.
Glad je prisilila Jakova da napusti Kanaan i preseli se u Egipat, gdje je živio još sedamnaest godina (r. 1-12,28). Kada se približilo vrijeme njegove smrti (r. 29), zamolio je sinove da ga pokopaju u zemlji koju je Bog obećao njegovim precima. Nakon što mu je Josip to obećao, Jakov – koji se naziva i Izrael – prignu se »prema uzglavlju postelje« (r. 31). Premda je bio slab, iskazao je Bogu duboko štovanje i zahvalnost za sva njegova dobročinstva.
Iako sam se oporavila, i dalje živim s kroničnom bolešću i često se sjetim slike ostarjelog Jakova. Možda i mi prolazimo kroz bol, bolest ili tugu, ali dok pogled usmjeravamo na Boga, čeznemo za njegovom prisutnošću i zahvaljujemo mu za njegove blagoslove, možemo pronaći mir, sigurnost i nadu u njegovim obećanjima.
– Anne Le Tissier
Hvala ti, Oče nebeski, što me voliš i skrbiš za mene. Bez obzira na okolnosti, tvoja me prisutnost tješi i ohrabruje.