⁷ A Gospodin reče: »Dobro vidjeh nevolju svojega naroda u Egiptu i razabrah njegovu tužbu na tlačitelje. Znam kako puno trpi. ⁸ Zato, evo, siđoh da ga izbavim iz ruku Egipćana i da ga izvedem iz te zemlje u zemlju lijepu i prostranu, u zemlju u kojoj teče mlijeko i med, u mjesta gdje su Kanaanci, Hetiti, Amorejci, Perižani i Jebusejci. ⁹ Dosta tužba Izraelovih sinova dopre do mene, i ja vidim kako ih teško muče Egipćani. ¹⁰ Zato sad idi! Šaljem te k faraonu. Izvedi moj narod, Izraelove sinove, iz Egipta!«
¹¹ Tada upita Mojsije Boga: »Kako, zar ja da idem faraonu: da izvedem Izraelove sinove iz Egipta?«
¹² On potvrdi: »Ja ću biti s tobom. I ovo neka ti bude kao znak da te šaljem: Kad izvedeš narod iz Egipta, častit ćete Boga na ovoj gori.«
¹³ Mojsije opet zapita Boga: »Ali kad dođem k Izraelovim sinovima pa im reknem: Bog otaca vaših šalje me k vama, i ako me upitaju: Kako mu je ime, što ću im odgovoriti?«
¹⁴ Bog odgovori Mojsiju: »Ja sam, koji jesam.« I nastavi: »Tako reci sinovima Izraelovim: Onaj Ja sam posla me k vama!« ¹⁵ Dalje reče Bog Mojsiju: »Tako javi Izraelovim sinovima: Gospodin, Bog otaca vaših, Bog Abrahamov, Izakov i Jakovljev, posla me k vama. To je moje ime navijeke, i tako me se ima zvati od koljena do koljena. ¹⁶ Idi i sakupi starješine Izraelovih sinova i reci im: Gospodin, Bog vaših otaca, Bog Abrahamov, Izakov i Jakovljev, javi mi se i reče: Dobro pripazih na vas i na to što vam se zbivalo u Egiptu, ¹⁷ i odlučih: Izvest ću vas iz nevolje u Egiptu u zemlju Kanaanaca, Hetita, Amorejaca, Perižana, Hivijaca i Jebusejaca, u zemlju u kojoj teče mlijeko i med.