Usprkos kušnjama
25. studenoga
Uđite na vrata njegova s hvalama, u njegove dvore s pohvalama! Zahvaljujte mu, blagoslivljajte ime njegovo.
Psalam 100:4
Psalam 100:4
Pogreške se događaju
Pročitajte: Knjiga Izlaska 32:1-5,19-26
1 Kad vidje narod da Mojsije dugo ne silazi s gore, okupi se narod kod Arona i zatraži od njega: »Hajde! Načini nam boga koji će ići pred nama! Jer ne znamo što bi tome Mojsiju, čovjeku koji nas izvede iz egipatske zemlje.«
2 Aron im odgovori: »Poskidajte zlatne naušnice što ih nose na ušima vaše žene, sinovi i kćeri i donesite mi ih.«
3 Sav narod poskida zlatne naušnice što ih je nosio na ušima i donese ih Aronu. 4 On ih uze od njih, preli ih i načini od njih liveno tele. Tada povikaše: »Ovo je bog tvoj, Izraele, koji te izvede iz egipatske zemlje!«
5 Kad to vidje Aron, načini žrtvenik pred njim. Tada Aron proglasi glasno: »Sutra je svetkovina u čast Gospodinu.«
2 Aron im odgovori: »Poskidajte zlatne naušnice što ih nose na ušima vaše žene, sinovi i kćeri i donesite mi ih.«
3 Sav narod poskida zlatne naušnice što ih je nosio na ušima i donese ih Aronu. 4 On ih uze od njih, preli ih i načini od njih liveno tele. Tada povikaše: »Ovo je bog tvoj, Izraele, koji te izvede iz egipatske zemlje!«
5 Kad to vidje Aron, načini žrtvenik pred njim. Tada Aron proglasi glasno: »Sutra je svetkovina u čast Gospodinu.«
19 Kad se približi taboru, ugleda tele i ples. Tada se Mojsije razgnjevi, baci ploče iz ruke i razbi ih pod gorom. 20 Uze tele, što su ga bili načinili, spali ga u ognju i satre ga u prah, što ga prosu u vodu, i to dade piti sinovima Izraelovim.
21 I reče Mojsije Aronu: »Što ti učini ovaj narod te mu nanese tako tešku krivnju?« 22 Aron odvrati: »Ne ljuti se, gospodaru moj: Ti znaš sam kako je ovaj narod zao. 23 Zatražiše od mene: Načini nam boga koji će ići pred nama! Jer ne znamo što je tome Mojsiju, čovjeku koji nas izvede iz egipatske zemlje. 24 Ja im rekoh: Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe! I dadoše mi ga, i ja ga bacih u oganj. I izađe to tele.«
25 Kad Mojsije vidje da je narod bio tako razuzdan jer mu je Aron bio popustio uzde, na zluradost njihovih neprijatelja, 26 stade Mojsije na vrata tabora i povika: »Tko je za Gospodina, ovamo k meni!« Tada se skupiše oko njega svi sinovi Levijevi.
Ja im rekoh: »Tko ima zlata, neka ga skine sa sebe! I dadoše mi ga, i ja ga bacih u oganj. I izađe to tele.«
Izlazak 32:24
»POGREŠKE se događaju«, rekao je član uprave objašnjavajući nezakonite aktivnosti svoje tvrtke. Izgledao je potišteno, no odbacivao je i samu pomisao da je učinio nešto loše.
Neke »pogreške« su samo pogreške: voziti u krivome smjeru, ne uključiti kontrolni sat i upropastiti večeru, loše raspolagati novcem. Ali postoje i namjerna djela koja su gora od toga – Bog ih naziva grijehom. Kada je Bog pitao Adama i Evu zašto su Mu bili neposlušni, počeli su se međusobno optuživati (pročitajte Postanak 3:8-13). Aron nije preuzeo odgovornost za to što je narod napravio zlatno tele i klanjao mu se u pustinji. Objasnio je Mojsiju da mu je narod dao zlato, on ga je bacio u vatru »te izađe ovo tele« (r. 24, K. S.).
To je isto kao da je promrmljao: »Pogreške se događaju.«
Ponekad se čini lakšim okriviti nekoga drugog nego priznati vlastite slabosti. Jednako je opasno pokušati umanjiti svoj grijeh nazivajući ga »samo pogreškom« umjesto da priznamo to što zapravo je.
Ali kada preuzmemo odgovornost – uvidimo svoj grijeh i priznamo ga – »On je vjeran i pravedan, da nam oprosti grijehe i očisti nas od svake nepravde« (1 Ivanova 1:9). Naš Bog svojoj djeci nudi oprost i obnovu.
– Cindy Hess Kasper
Prvo što moramo učiniti da bismo primili oproštenje je priznati da ga trebamo.