Ne malakšemo
23. studenoga
Zato ne malakšemo, jer imamo ovu službu zbog milosrđa koje nam je iskazano.
2 Korinćanima 4:1
2 Korinćanima 4:1
Živjeti u šatorima
Pročitajte: Knjiga Postanka 12:4-9
4 I pođe Abram, kako mu je bio zapovjedio Gospodin, i s njim pođe Lot. Sedamdeset i pet godina bilo je Abramu kad iseli iz Harana. 5 I uze Abram Saraju, svoju ženu, i Lota, sina svojega brata, i sve blago, što su ga imali, i svu družinu, što su je bili dobili u Haranu, i izađoše da se zapute u kanaansku zemlju. Kad dođoše u kanaansku zemlju, 6 prođe Abram zemlju sve do svetišta Šekema, sve do hrasta More. Kanaanci su tada prebivali u zemlji. 7 Tada se Gospodin ukaza Abramu i reče: »Potomcima tvojim dat ću ovu zemlju.« I načini ondje žrtvenik Gospodinu, koji mu se bio ukazao. 8 Potom ode odatle dalje u gore istočno od Betela i postavi šator između Betela na zapadu i Aja na istoku; tu načini Gospodinu žrtvenik i prizva ime Gospodnje.
9 Onda se diže Abram i ode dalje prema Negebu.
9 Onda se diže Abram i ode dalje prema Negebu.
Potom ode odatle dalje u gore istočno od Betela i postavi šator.
Postanak 12:8
ODRASLA u Minnesoti, mjestu poznatom po mnoštvu prelijepih jezera, rado sam kampirala i uživala u čudima Božjega stvaranja. No spavanje u tankom šatoru nije bio moj omiljeni dio tog iskustva, osobito kada sam zbog kišnih noći i šatora koji je prokišnjavao spavala u mokroj vreći za spavanje.
Zato se pitam kako je jedan od heroja vjere mogao provesti sto godina u šatorima. Kad mu je bilo sedamdeset i pet godina, Abraham je čuo Božji poziv da napusti svoju domovinu jer će ga On učiniti »velikim narodom« (r. r. 1,2). Poslušao je, vjerujući da će Bog ispuniti svoje obećanje. I do kraja života, do 175. godine (25:7), Abraham je živio daleko od svoje domovine u šatorima.
Možda mi nemamo poziv kao Abraham da živimo kao nomadi, ali samim time što volimo i služimo ovome svijetu i ljudima u njemu možda čeznemo za dubljim iskustvom doma, za dubljim korijenjem ovdje na zemlji. Poput Abrahama, kada vjetar otpuše naš tanki zaklon ili po nama počne padati kiša, u vjeri možemo očekivati grad »kojemu je arhitekt i graditelj Bog« (Hebrejima 11:10). Možemo, kao Abraham, biti sigurni da Bog priprema novo stvorenje, priprema nam bolju – nebesku domovinu (r. 16).
– Amy Boucher Pye
Bog nam daje čvrsti temelj za naš život.