Duhovna stvarnost

Što je to?

by · Published · Updated

27 sijecanj 2016Pročitajte: Knjiga Izlaska 16:11-31

11 A Gospodin reče Mojsiju: 12 »Čuo sam mrmljanje sinova Izraelovih. Kaži im ovo: Večeras ćete dobiti za jelo mesa i sutra ćete se ujutro nasititi kruha. Tako ćete spoznati da sam ja Gospodin Bog vaš.« 13 I doista: uvečer doletje jato prepelica i pokri tabor. A sutradan se prostrla rosa okolo tabora. 14 Kad je rosa ishlapijela, ležalo je po pustinji nešto sitno, zrnato; sitno kao slana na zemlji. 15 Kad to vidješe sinovi Izraelovi, upitaše jedan drugoga: »Što je to?«, jer nisu znali što je bilo. Mojsije im reče: »To je kruh što vam ga dade Gospodin da ga jedete. 16 Ovo zapovijeda Gospodin: Svaki od vas neka nakupi toga koliko mu treba: jedan gomer za svakoga prema broju vaših osoba! Ali svaki neka uzme od toga samo za one koji su mu u šatoru!« 17 Sinovi Izraelovi učiniše tako i nakupiše jedan mnogo, drugi malo. 18 Kad izmjeriše na gomer, ne dođe više onomu koji nakupi mnogo, niti manje onomu koji nakupi malo. Svaki nakupi koliko mu je trebalo. 19 Dalje im zapovjedi Mojsije: »Nitko neka ne sačuva ništa od toga do sutra!«
20 Ali oni ne poslušaše Mojsija, nego neki sačuvaše nešto od toga do sutra. No to se ucrva i sagnji. Zato se Mojsije na njih razljuti. 21 Tako bi oni to sakupljali svako jutro, svatko koliko bi mu trebalo. Ali čim bi sunce ugrijalo, to bi se rastopilo.
22 Sedmoga dana nakupiše dvaput toliko hrane, dva gomera po osobi. Sve starješine općine dođoše i javiše to Mojsiju. 23 On im odgovori: »Ovo zapovijeda Gospodin: Sutra je dan odmora, sveta Gospodnja subota. Što hoćete peći, pecite, i što hoćete kuhati, kuhajte! Sve što preostane ostavite za sebe na stranu, da se sačuva za sutra!« 24 Ostaviše, dakle, to na stranu do sutra, kao što je bio zapovjedio Mojsije, i nije zaudaralo i u tome se nije našao crv.
25 Mojsije zapovjedi: »Jedite to danas; jer je danas Gospodnja subota! Danas ne ćete ništa naći na polju. 26 Skupljajte šest dana! Sedmi je dan subota. Taj dan nema ništa.«
27 Kad sedmoga dana izađoše neki od naroda da skupljaju, ne nađoše ništa. 28 Onda reče Gospodin Mojsiju: »Dokle ćete se još nećkati u izvršavanju mojih zapovijedi i uputa? 29 Pomislite ipak na to da vam Gospodin dade subote! Zato vam daje šestoga dana hrane za dva dana. Svatko neka ostane kod kuće. Neka nitko sedmoga dana ne ostavlja svoj stan!« 30 Tako je svetkovao narod subotu, sedmi dan.
31 A sinovi Izraelovi prozvaše to mana. Bila je bijela kao sjeme korijandrovo, i okus joj je bio kao od medena kolača.

Kad to vidješe sinovi Izraelovi, upitaše jedan drugoga: »Što je to?«

Izlazak 16:15

MOJA je majka desetljećima podučavala djecu u nedjeljnoj školi naše crkve. Jednom im je prigodom željela objasniti kako je Bog hranio Izraelce u pustinji. Da bi priču učinila zanimljivijom, napravila je nešto nalik »mani«. Izmrvila je kruh i pomiješala ga s medom. Kao recept joj je poslužio opis u Bibliji. »Bila je bijela kao sjeme korijandrovo, i okus joj je bio kao od medena kolača« (r. 31).

Kada su Izraelci prvi put vidjeli Božji kruh s neba, izgledalo je kao da je oko njihovih šatora pao mraz. »Kada to vidješe, upitaše jedan drugoga: ‘Što je to?’« (r. 15) Hebrejska riječ man znači »što«, pa su to nazvali mana. Otkrili su da ju mogu mljeti, kuhati ili od nje mijesiti kruh (pročitajte Brojevi 11:7,8). Što god bila, došla je poput dažda ili inja (Izlazak 16:4,14), bila je jedinstvenog izgleda i kakvoće (r. 14) i imala je kratki rok trajanja (r. r. 19,20).

Nekada se Bog brine za nas na začuđujući način. To nas podsjeća da On nije ograničen našim očekivanjima i da ne možemo predvidjeti što će učiniti. I dok čekamo, usredotočeni na to tko je On, a ne na to što mi mislimo da bi On trebao učiniti, pomaže nam pronaći radost i zadovoljstvo u svome odnosu s Njime.

– Jennifer Benson Schuldt

Oni koji dopuštaju Bogu da se brine za njih, uvijek će biti zadovoljni.