Duhovna stvarnost

Napušteni za naše dobro

by · Published · Updated

Pročitajte: Evanđelje po Mateju 26:36-46

36 Tada dođe Isus s njima u zaselak koji se zove Getsemani. On reče svojim učenicima: »Sjedite tu, dok ja idem tamo i pomolim se.« 37 Petra i oba Zebedejeva sina uze sa sobom. Tada se poče žalostiti i plašiti. 38 On im reče: »Žalosna je moja duša do smrti; ostanite ovdje i bdijte sa mnom!« 39 I otiđe malo dalje, pade ničice i pomoli se: »Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe ovaj kalež! Ali ne kako ja hoću nego kako ti hoćeš.« 40 Tada dođe k svojim učenicima i nađe ih gdje spavaju. Reče Petru: »Zar niste mogli jednu uru sa mnom probdjeti? 41 Bdijte i molite se da ne padnete u napast; jer je duh voljan, ali je tijelo slabo.« 42 Udalji se po drugi put i pomoli se: »Oče moj, ako me ne može mimoići ovaj kalež, da ga ne pijem, neka bude tvoja volja!« 43 I dođe opet natrag i nađe ih opet gdje spavaju, jer su im bile oči otežale. 44 On ih ostavi, otiđe opet i pomoli se po treći put onim istim riječima. 45 Tada se vrati natrag k svojim učenicima i reče im: »Spavajte samo i počivajte. Evo se približio čas i Sin Čovječji bit će predan u ruke grješnicima. 46 Ustanite, hajdemo! Evo, približava se moj izdajnik.«

Jer on reče: »Ne ću te ostaviti, niti ću te napustiti.«

Hebrejima 13:5

ČINI li blizina prijatelja bol podnošljivijom? Istraživanje provedeno na Virginijskom sveučilištu tražilo je odgovor na to pitanje. Željeli su vidjeti kako mozak reagira kada nam prijeti bol i ponašamo li se drukčije kada se suočavamo s prijetnjom boli sami, držeći ruku neznanca ili ruku bliskog prijatelja.

Istraživanje je provedeno na desecima parova. Rezultati su bili jednaki: kada je osoba očekujući da će ju boljeti bila sama ili ju je za ruku držao netko nepoznat, uključili su se dijelovi mozga koji reagiraju na opasnost. No, kada ju je držao za ruku bliski prijatelj, mozak je ostao opušten. Prisutnost prijatelja čini bol manje zastrašujućom i podnošljivijom.

Isus je trebao ohrabrenje dok se molio u getsemanskom vrtu. Znao je što Ga čeka: izdaja, uhićenje i smrt. Zamolio je svoje najbliskije prijatelje da ostanu s Njime, da zajedno bdiju i mole se. Rekao im je: »Žalosna je moja duša do smrti« (Matej 26:38). No Petar, Jakov i Ivan nastavili su spavati.

Isus se sam suočio s agonijom u vrtu. Nije bilo ruke za koju se mogao uhvatiti. No, kako je i sam iskusio bol, budimo sigurni da nas nikada neće ostaviti same (Hebrejima 13:5). Isus je trpio kako nas ništa ne bi moglo »rastaviti od Božje ljubavi« (Rimljanima 8:39). Njegova prisutnost čini sve kroz što prolazimo podnošljivim.

– Amy Peterson

Zbog Božje ljubavi nikada nismo istinski sami.