Nisamo više sami
18. travnja
Oko devete ure Isus povika iza glasa: »Eli, Eli, lema sabahtani?«, to jest: »Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?«
Matej 27:46
Matej 27:46
Na stablo
Pročitajte: Jona 2:1-10
1 A Gospodin zapovjedi te velika riba proguta Jonu. Tri dana i tri noći ostade Jona u utrobi ribe. 2 I Jona se pomoli u utrobi ribe Gospodinu, svojemu Bogu, 3 i reče:
»Iz svoje tjeskobe zavapih Gospodinu: on mi dade odgovor. Iz krila podzemnoga svijeta povikah za pomoć: ti si čuo moj glas. 4 Ti si me bacio u dubinu, u srce mora, da me opkolila voda. Sve tvoje poplave i tvoji vali prelazili su preko mene. 5 Pomislio sam: Odbačen sam ispred tvojih očiju. Kako mogu dalje još gledati tvoj sveti Hram? 6 Vode mi doprle već blizu života. Dubina me opkolila. I oko glave bio mi se ovio rogoz. 7 Upao sam do gorskih temelja. Zemaljske prijevornice zatvorile me dovijeka. Tada si me izvadio iz jame, Gospodine, moj Bože! 8 Kad mi je već gotovo iščeznuo život, spomenuo sam se Gospodina. Molitva je moja prodrla k tebi u tvome svetom Hramu. 9 Koji štuju ništavne idole, ostavljaju onoga koji im je spasenje. 10 A ja ću ti glasnom zahvalom prinijeti žrtvu. Što sam zavjetovao, platit ću. U Gospodinu je spasenje!«
»Iz svoje tjeskobe zavapih Gospodinu: on mi dade odgovor. Iz krila podzemnoga svijeta povikah za pomoć: ti si čuo moj glas. 4 Ti si me bacio u dubinu, u srce mora, da me opkolila voda. Sve tvoje poplave i tvoji vali prelazili su preko mene. 5 Pomislio sam: Odbačen sam ispred tvojih očiju. Kako mogu dalje još gledati tvoj sveti Hram? 6 Vode mi doprle već blizu života. Dubina me opkolila. I oko glave bio mi se ovio rogoz. 7 Upao sam do gorskih temelja. Zemaljske prijevornice zatvorile me dovijeka. Tada si me izvadio iz jame, Gospodine, moj Bože! 8 Kad mi je već gotovo iščeznuo život, spomenuo sam se Gospodina. Molitva je moja prodrla k tebi u tvome svetom Hramu. 9 Koji štuju ništavne idole, ostavljaju onoga koji im je spasenje. 10 A ja ću ti glasnom zahvalom prinijeti žrtvu. Što sam zavjetovao, platit ću. U Gospodinu je spasenje!«
Iz svoje tjeskobe zavapih Gospodinu: on mi dade odgovor.
Jona 2:3
MOJA je majka zatekla moju mačkicu Velvet na kuhinjskoj radnoj plohi kako jede domaći kruh. U naletu ljutnje istjerala ju je kroz vrata. Nekoliko sati poslije bezuspješno smo ju tražili po dvorištu. U povjetarcu se čuo slabašni mijauk. Pogledala sam prema vrhu topole. Na jednoj se grančici njhalo crno klupko. U žurbi da pobjegne od moje ljutite majke, Velvet je odabrala opasnije rješenje. Je li moguće da mi ponekad učinimo nešto slično – bježeći od jedne pogreške izložimo se opasnosti. No čak i tada nam Bog pritječe upomoć.
Prorok Jona bio je u bijegu jer nije htio poslušati Božji poziv da propovijeda u Ninivi, i progutala ga je velika riba. »I Jona se pomoli u utrobi ribe Gospodinu, svojemu Bogu, i reče: ‘Iz svoje tjeskobe zavapih Gospodinu: On mi dade odgovor’« (r. 2). Bog je čuo Jonin vapaj i »zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na kopno« (r. 11). A zatim mu je dao novu priliku (pročitajte 3:1).
Nakon što smo iscrpili sve načine da dozovemo Velvet dolje, pozvali smo vatrogasce. Po najduljim ljestvama ljubazan se čovjek popeo, skinuo moju mačkicu s najviših grana i stavio ju na sigurno, u moje ruke.
U kakve sve visine i dubine Bog dolazi da bi nas spasio od naše neposlušnosti svojom otkupljujućom ljubavlju!
– Elisa Morgan
Isusova smrt na križu oslobodila nas je naših grijeha.