Zahvalnost

Pročitajte: Knjiga brojeva 11:1-11

1 Narod se stade glasno tužiti pred Gospodinom da mu je zlo. Kad je Gospodin to čuo, planu njegov gnjev. Oganj, što je izlazio od Gospodina, raspali se na njih i uništi jedan dio tabora. 2 Tada zavapi narod k Mojsiju za pomoć. Kad se Mojsije pomoli Gospodinu, ugasi se oganj. 3 To se mjesto prozva Tabera, jer se tamo bio raspalio na njih oganj, što je izlazio od Gospodina.
4 I kad se svjetina što je bila među njima polakomila za drugim jelima, stadoše sinovi Izraelovi opet jadikovati. Tužili su se: »Tko će nam dati da jedemo mesa? 5 Spominjemo se riba što smo ih jeli u Egiptu badava, krastavaca i dinja, poriluka, crvenoga luka i češnjaka. 6 A sad nam je da poginemo. Ovdje nema upravo ničega. Oči nam ne vide ništa drugo osim mane.« 7 Mana je bila kao sjeme korijandrovo i nalik na bdelij. 8 Narod je išao okolo i sakupljao je, mljeo je na žrvnjevima ili tucao u stupama, kuhao u loncima i pravio od nje kolače. Okus joj je bio kao okus kolača pripravljena s uljem. 9 Kad bi noću pala rosa na tabor, pala bi s njom i mana.
10 Kad je čuo Mojsije kako narod jadikuje u svojim domovima, svako na ulazu u svoj šator – Božji gnjev se bio žestoko raspalio zbog toga – Mojsiju je to bilo veoma žao 11 te se Mojsije potužio Gospodinu: »Zašto tako zlostavljaš svojega slugu, i zašto do mene tako malo držiš, da si mi naprtio teret brige za čitav taj narod?

Može li im se pohvatati sva morska riba, da bude za njih dosta?

Brojevi 11:22

MUČNE godine prouzročene kroničnom boli i razočaranjem zbog ograničene pokretljivosti konačno su ostavile traga. U svome sam nezadovoljstvu postala zahtjevna i nezahvalna. Počela sam prigovarati svome mužu kako se brine o meni i kako čisti kuću. Iako je najbolji kuhar kojeg znam, počela sam se žaliti da kuha vrlo jednolično. Kad mi je konačno rekao da ga moje prigovaranje žalosti, uvrijedila sam se. Nije imao pojma kroz što prolazim. Nakon nekog vremena Bog mi je pomogao da uvidim svoje pogreške. Zamolila sam svog muža i Gospodina za oproštenje.

Žudnja za drukčijim okolnostima može dovesti do prigovaranja, pa čak i sebičnosti. Izraelci su to iskusili. Čini se da nikada nisu bili zadovoljni i uvijek su prigovarali Bogu da se loše brine o njima (Izlazak 17:1-3). Iako se brinuo za njih u pustinji, šaljući im »kruh s neba« (16:4), počeli su žuditi za drugom hranom (Brojevi 11:4). Umjesto da se raduju zbog svakodnevnih čuda Božje vjernosti i ljubavi, Izraelci su htjeli nešto više, nešto bolje, nešto drugo, ili čak i nešto što su prije imali (r. r. 4-6). Odlučili su se požaliti Mojsiju (r. r. 10-14).

Pouzdanje u Božju dobrotu i vjernost može nam pomoći da naučimo biti zahvalni. Danas mu možemo zahvaliti za bezbrojne načine na koje se brine za nas.

– Xochitl Dixon

Zahvalnost čini dobro nama i ugađa Bogu.