Duhovna stvarnost

Davati sve od sebe

by · Published · Updated

Pročitajte: Malahija 1:8-14

8 Kad donosite slijepo živinče na žrtvu, nije li to dosta zlo? Kad prinosite hromo ili bolesno, nije li to dosta zlo? Prinesi ga svom namjesniku; hoće li se on obradovati tomu i milostivo te primiti?«, veli Gospodin nad vojskama. 9 »Zato umilostivite Boga, da nas milostivo primi! Iz vaše ruke tako mu je davano. Može li on tada biti milostiv prema vama?«, govori Gospodin nad vojskama. 10 »Tko je među vama koji bi zatvorio vrata i zapalio oganj na mom žrtveniku ni za što? Niste mi mili«, veli Gospodin nad vojskama, »i ne mogu primiti žrtve iz vaše ruke.«
11 »Jer od istoka sunčeva do zapada veliko će biti moje ime među narodima, i posvuda će se žrtvovati mojemu imenu i prinosit će se čisti prinos. Jer će veliko biti moje ime među narodima«, veli Gospodin nad vojskama. 12 »A vi ga oskvrnjujete kad govorite: Stol je Gospodnji onečišćen i što dolazi s njega, prezreno je. 13 Govorite: Kolika muka! i raspirujete njegov oganj«, govori Gospodin nad vojskama. »Prinosite ugrabljeno ili hromo i bolesno kao žrtvu. Zar da to s odobravanjem primam iz vaše ruke?«, govori Gospodin. 14 »Proklet varalica, koji ima u svom stadu muško živinče i, premda ga je zavjetovao Svemogućemu, ipak žrtvuje samo loše! Jer sam ja veliki kralj«, govori Gospodin nad vojskama, »i moje je ime strašno među neznabožačkim narodima.«

Tada će on sjesti, taliti i čistiti srebro. Čistit će ih kao zlato i srebro, da prinose Gospodinu prave žrtve.

Malahija 3:3

ZBUNJENO smo gledali velike gomile cipela na ulazu u sklonište za beskućnike. Ravnatelj je pozvao skupinu mladih iz naše crkve da pomognu pri sparivanju rabljene obuće. Cijeloga smo jutra tražili drugu cipelu para i slagali ih u redove po betonskom podu. Na kraju dana bacili smo više od polovine cipela jer su bile previše oštećene da bi ih netko mogao upotrijebiti. Iako djelatnici skloništa nisu mogli spriječiti ljude da daju cipele loše kvalitete, nisu ih željeli davati potrebitima.

I Izraelci su se teško odupirali tome da Bogu daju svoju ‘oštećenu robu’. Kada je Bog progovorio preko proroka Malahije, ukorio ih je da mu na žrtvu prinose slijepe, hrome ili bolesne životinje (1:6-8). Jasno im je rekao da mu nisu »mili« (r. 10), potvrdio je svoju dostojnost i ukorio ih jer dobro »muško živinče« zadržavaju za sebe (r. 14). No obećao je da će poslati Mesiju, čija će ljubav i milost promijeniti njihova srca i potaknuti ih da mu donose prinose koji će ga »opet obradovati« (3:1-4).

Ponekad smo i mi u istom iskušenju. Hvalimo ga i očekujemo da nam da sve svoje, a mi mu donosimo ostatke i mrvice. Razmislimo li o svemu što je Bog učinio, veličat ćemo i slaviti njegovu dostojnost.

– Xochitl Dixon

Bože, pomogni nam da ti dajemo svoje najbolje.