Pročitajte: Poslanica Kološanima 4:2-6

Ustrajte u molitvi, bdijte u njoj sa zahvaljivanjem!

Kološanima 4:2

MESSALINA, žena cara Konstantina, optužila je Seneku, velikog filozofa drevnog Rima (4. god. pr. Kr. – 65.) za preljub. Nakon što ga je Senat osudio na smrt, car je osudu zamijenio izgnanstvom na Korziku. Vjerojatno zato što je posumnjao da je optužba istinita. Možda je upravo to što je dobio na vremenu potaknulo Seneku da napiše: »Uvijek će biti ubojica, tirana, lopova, preljubnika, pljačkaša, bogohulnika i izdajica, ali gori od svih zločina je nezahvalnost.«

Pavao, Senekin suvremenik, zacijelo bi se složio s time. U Poslanici Rimljanima 1:21 napisao je da je jedan od razloga propadanja ljudskog roda bilo to što su odbili biti zahvalni Bogu. Pišući crkvi u Kolosima, Pavao je tri puta potaknuo svoju subraću u Krista na zahvalnost. Rekao je da trebaju obilovati zahvalnošću (Kološanima 2:7). Dopustimo li da »Kristov mir vlada« u našim srcima, spontani odgovor bit će zahvalnost (3:15). Zapravo, naše bi molitve trebale odisati zahvalnošću (4:2).

Božja neizmjerna dobrota prema nama podsjeća nas na jednu od velikih životnih stvarnosti. On ne zaslužuje samo našu ljubav i obožavanje, on zaslužuje i naša zahvalna srca. Jer svaki »dobar dar i svaki savršen poklon odozgor je« (Jakovljeva 1:17).

– Bill Crowder

Zbog svega što smo dobili u Kristu, zahvalnost bi nam trebala biti prirodna poput disanja.