… nego ste primili Duha posinstva u kojem vapimo… Rimljanima 8:15

STEVE je zgrabio svoju motornu pilu i krenuo prema šumi. Tada je začuo petogodišnjeg Sama. »Čekaj me, tata! Idem i ja!« Uzeo je svoju ‘motornu pilu’, radne rukavice i štitnike za uši, i pošao za tatom kroz vrata. Steve mu je stavio nekoliko cjepanica na sigurnu udaljenost. Nakon deset minuta, Sam je bio iscrpljen. Rezanje cjepanica lažnom motornom pilom težak je posao! No bio je sretan što ‘pomaže’ tati, a on je bio oduševljen što provodi vrijeme sa svojim sinom.

Nije li to tako i s našim nebeskim Ocem? Pretpostavljamo da pomažemo. »Čekaj, tata! Moramo po motornu pilu!« Ali naša ‘motorna pila’ je najmanje važna. Ne pomažemo onoliko koliko mislimo. Bogu je mnogo važniji prvi dio. »Čekaj nas, tata!« Njemu ne trebaju naša postignuća.

Ako volite njegova Sina, Isusa, Bog vas je usvojio u svoju obitelj i dao vam svoga Duha. »Niste naime primili duha ropstva da biste se opet bojali, nego ste primili Duha posinstva u kojem vapimo: ‘Aba, Oče!’« (r. 15) Vi niste sluga koji svoj položaj stječe teškim radom. Vi ste dijete koje Otac voli, bez obzira na sve. »Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac: mi se zovemo djeca Božja, i jesmo« (1 Ivanova 3:1).

– Mike Wittmer

Naš Otac uživa kada mu služimo. Ali on nas ne treba. On samo želi biti s nama.