Pročitajte: Poslanica Hebrejima 13:1-3

Gostoljubivosti ne zaboravljajte jer njom neki, ne znajući, ugostiše anđele!

Hebrejima 13:2

LOUISE boluje od mišićne distrofije. Dok je jednog dana izlazila iz željezničke stanice, zatekla se pred dugačkim stepeništem bez lifta ili pokretnih stepenica. Na rubu suza, Louise je ugledala čovjeka koji se pojavio niotkuda, uzeo njezinu torbu i brižno joj pomogao da se uspne stubama. Kad se okrenula da mu zahvali, više ga nije bilo.

Michael je kasnio na sastanak. Uz već postojeći stres zbog netom prekinute veze, upao je u londonsku prometnu gužvu, a onda mu je pukla guma. Dok je bespomoćno stajao na kiši, iz mnoštva je izišao muškarac, otvorio prtljažnik, podignuo auto i promijenio kotač. Kad se Michael okrenuo da mu zahvali, više ga nije bilo.

Tko su bili tajanstveni pomagači? Ljubazni stranci ili nešto više? Anđele obično zamišljamo kao blistava bića ili bića s krilima, i to je tek upola točno. Dok neki jesu takvi (Izaija 6:2; Matej 28:3), drugi dolaze prašnjavih nogu i gladni (Postanak 18:1-5) i lako ih je zamijeniti s ljudima (Suci 13:16). Pisac Poslanice Hebrejima kaže da ćemo pružajući gostoprimstvo neznancima možda ugostiti anđele, a da to ne znamo (13:2).

Ne znamo jesu li Louisein i Michaelov pomagač bili anđeli, no mogli su biti. Naime, i ovoga trenutka anđeli pomažu onima »koji će baštiniti spasenje« (Hebrejima 1:14).

– Sheridan Voysey

Hvala ti, Bože, za anđele koje šalješ kada smo u nevolji.