⁷ Tada dođe žena Samarijanka zahvatiti vode. Isus je zamoli: »Daj mi da se napijem!« ⁸ – Njegovi su učenici naime bili otišli u grad kupiti hrane – ⁹ Žena mu Samarijanka odvrati: »Kako možeš ti, Židov, tražiti od mene, žene Samarijanke, da se napiješ?« – Židovi naime ne održavaju veze sa Samarijancima. – ¹⁰ Isus joj odgovori: »Kad bi ti znala Božji dar i onoga tko ti govori: Daj mi da se napijem! – ti bi ga zamolila, i on bi ti dao vodu živu.« ¹¹ Žena mu odvrati: »Gospodine, nemaš čim ni zahvatiti, a studenac je dubok. Odakle ćeš uzeti vodu živu? ¹² Jesi li ti veći od našega oca Jakova koji nam dade ovaj studenac, i sam je pio iz njega, i njegovi sinovi, i njegova stoka?« ¹³ Isus joj odgovori: »Svaki koji pije ove vode, opet će ožednjeti. ¹⁴ A tko pije vode koju ću mu ja dati, ne će ožednjeti dovijeka. Nego voda što ću mu ja dati, bit će u njemu izvor vode što teče u vječni život.« ¹⁵ Tada ga žena zamoli: »Gospodine, daj mi te vode, da ne ožednim više i da ne dolazim ovamo po vodu.«
¹⁶ Isus još reče: »Idi, zovni svoga muža i dođi onda opet ovamo!« ¹⁷ Žena odvrati: »Nemam muža.« Isus joj reče: »Pravo si kazala: Nemam muža. ¹⁸ Jer si imala pet muževa, i sad ovaj koga imaš nije ti muž. To si pravo kazala.« ¹⁹ Reče mu žena: »Gospodine, vidim da si ti prorok. ²⁰ Oci su se naši klanjali Bogu tamo na gori, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati Bogu.« ²¹ Isus joj odvrati: »Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se ne ćete klanjati Ocu ni na onoj gori tamo ni u Jeruzalemu. ²² Vi ne znate čemu se klanjate; mi znamo čemu se klanjamo; jer spasenje dolazi od Židova. ²³ Ali dolazi čas, i već je tu, kad će se pravi klanjatelji klanjati Ocu u duhu i u istini; jer takve klanjatelje traži Otac. ²⁴ Bog je duh i oni koji mu se klanjaju, trebaju mu se klanjati u duhu i u istini.«