Ne malakšemo
23. studenoga
2 Korinćanima 4:1
by Duhovna stvarnost · Published · Updated
… David brže potrča prema filistejskoj vojsci.
1 Samuelova 17:48
DVA divlja purana stajala su na seoskom putu. Koliko im se mogu približiti? Usporio sam trčanje, hodao, a zatim stao. Upalilo je. Purani su krenuli prema meni i sve se više približavali. Za nekoliko sekundi njihove su glave poskakivale oko moga struka, a zatim iza mene. »Jesu li ti kljunovi oštri?« pitao sam se i pobjegao. Gegali su se za mnom prije nego što su odustali od potjere.
Kako se brzo promijenila situacija! Lovina je postala lovac kada su purani preuzeli inicijativu. Pitao sam se jesu li previše glupi da bi se bojali. Nisam želio da me ozbiljno ozlijede pa sam pobjegao. Od purana.
David se nije činio opasnim, pa mu se Golijat narugao: »Hodi ovamo k meni, da dam tvoje meso nebeskim pticama i zemaljskim životinjama!« (r. 44) David je promijenio scenarij kada je preuzeo inicijativu. Potrčao je prema Golijatu, ne zato što je bio neozbiljan nego zato što je imao povjerenja u Boga. Povikao je: »Danas će te Gospodin dati u moju ruku… da spozna sav svijet da ima Bog u Izraelu« (r. 46). Golijata je zbunio ovaj energični mladić. »Što se događa?« sigurno je mislio. A onda je dobio pogodak. Točno između očiju.
Prirodno je da male životinje bježe od ljudi i pastiri od divova. Prirodno je da se skrivamo od svojih problema. Ima li Bog u Izraelu? U njegovoj snazi krenite u borbu.
– Mike Wittmer
Oče, kad se bojimo, pomogni nam trčati u tvojoj snazi.
23. studenoga
21. studenoga
19. studenoga