Poznavati i voljeti druge
15. prosinca
... pisao sam vam... da biste upoznali ljubav koju obilno gajim prema vama.
2 Korinćanima 2:4
2 Korinćanima 2:4
Snaga u slabosti
Pročitajte: Suci 7:1-9
1 Urani Jerubaal, to jest Gideon, i sva njegova četa s njim. Utaboriše se kod izvora Haroda, a tabor Midjanaca bio je sjeverno od njih, na podnožju brežuljka More u ravnici.
2 Tada reče Gospodin Gideonu: »Vojska što je imaš uza se odveć je mnogobrojna a da bih dao Midjance u njezine ruke. Inače bi se Izrael mogao hvaliti nasuprot meni: Vlastitom sam snagom sebi pomogao. 3 Zato reci ljudima: Tko se boji i koga je strah neka se vrati i neka odstupi od gore Gileada!« I vratiše se od čete dvadeset i dvije tisuće ljudi, a deset tisuća ljudi ostade.
4 A Gospodin reče Gideonu: »Četa je još uvijek previše mnogobrojna. Odvedi je na vodu! Tamo ću ti je prebrati. Za koga ti reknem: Ovaj ide s tobom, taj neka ide s tobom! A za koga ti reknem: Ovaj ne ide s tobom, taj neka ne ide s tobom!« 5 Nakon što je ljude bio odveo na vodu, reče Gospodin Gideonu: »Svakoga koji lapće vodu jezikom, kao što lapću psi, toga stavi na stranu; tako i svakoga koji klekne na koljena dok pije!« 6 Tada je iznosio broj onih koji su vodu laptali rukom k ustima tri stotine ljudi. Ostali ljudi klekoše svi na koljena da piju vodu.
7 I reče Gospodin Gideonu: »S tri stotine ljudi koji su laptali vodu izbavit ću vas i predat ću ti u ruke Midjance. Svi drugi neka se vrate; svaki svojoj kući!« 8 Kad su uzeli sebi brašnjenice za ljude i njihove trube, otpusti sve Izraelce, svakoga svojoj kući. Samo tri stotine ljudi zadrža. Tabor Midjanaca bio je pod njim u ravnici.
9 One noći reče mu Gospodin: »Ustani! Siđi u tabor! Jer ti ga dajem u ruke.
2 Tada reče Gospodin Gideonu: »Vojska što je imaš uza se odveć je mnogobrojna a da bih dao Midjance u njezine ruke. Inače bi se Izrael mogao hvaliti nasuprot meni: Vlastitom sam snagom sebi pomogao. 3 Zato reci ljudima: Tko se boji i koga je strah neka se vrati i neka odstupi od gore Gileada!« I vratiše se od čete dvadeset i dvije tisuće ljudi, a deset tisuća ljudi ostade.
4 A Gospodin reče Gideonu: »Četa je još uvijek previše mnogobrojna. Odvedi je na vodu! Tamo ću ti je prebrati. Za koga ti reknem: Ovaj ide s tobom, taj neka ide s tobom! A za koga ti reknem: Ovaj ne ide s tobom, taj neka ne ide s tobom!« 5 Nakon što je ljude bio odveo na vodu, reče Gospodin Gideonu: »Svakoga koji lapće vodu jezikom, kao što lapću psi, toga stavi na stranu; tako i svakoga koji klekne na koljena dok pije!« 6 Tada je iznosio broj onih koji su vodu laptali rukom k ustima tri stotine ljudi. Ostali ljudi klekoše svi na koljena da piju vodu.
7 I reče Gospodin Gideonu: »S tri stotine ljudi koji su laptali vodu izbavit ću vas i predat ću ti u ruke Midjance. Svi drugi neka se vrate; svaki svojoj kući!« 8 Kad su uzeli sebi brašnjenice za ljude i njihove trube, otpusti sve Izraelce, svakoga svojoj kući. Samo tri stotine ljudi zadrža. Tabor Midjanaca bio je pod njim u ravnici.
9 One noći reče mu Gospodin: »Ustani! Siđi u tabor! Jer ti ga dajem u ruke.
Tada reče Gospodin Gideonu: »Vojska što je imaš uza se odveć je mnogobrojna…«
Suci 7:2
KAD je moj sin imao nepune tri godine, trebala sam ići na operaciju nakon koje oporavak traje mjesec dana ili više. Prije zahvata zamišljala sam sebe u krevetu i hrpe prljavog posuđa u sudoperu. Nisam bila sigurna kako ću skrbiti o živahnom djetetu i nisam se mogla zamisliti kako stojim ispred štednjaka i kuham naše obroke. Bojala sam se kako će moja nemoć utjecati na ritam naših života.
Bog je namjerno oslabio Gideonovu snagu prije bitke s Midjancima. Prvo, oni koji su se bojali smjeli su otići – dvadeset dvije tisuće ljudi vratilo se kući (r. 3). Tada su od deset tisuća preostalih smjeli ostati samo oni koji su pili prinoseći vodu »rukom k ustima«. Ostalo je tri stotine ljudi, i zbog toga se Izrael nije mogao osloniti na vlastite snage (r. 5,6) i nije se mogao hvaliti: »Vlastitom sam snagom sebi pomogao« (r. 2).
Mnogi od nas ponekad se osjećajmo iscrpljeno i nemoćno. Kad se to dogodilo meni, shvatila sam koliko trebam Boga. Iznutra me je ohrabrio svojim Duhom i izvana pomaganjem prijatelja i obitelji. Morala sam se odreći neovisnosti na neko vrijeme, ali to me je naučilo kako se više osloniti na Boga. »Dosta ti je moja milost…« (2 Korinćanima 12:9). Te nas riječi ohrabruju kad se osjećamo bespomoćnima. To je poruka nade kada znamo da naša snaga nije dostatna. – Jennifer Benson Schuldt
Kada smo slabi, tada se vidi Božja snaga.