¹ Ahab ispripovjedi Izebeli sve što je učinio Ilija i kako je mačem poubijao sve proroke (boga Baala). ² Tad posla Izebela glasnika k Iliji i zaprijeti mu: »Neka meni bogovi učine što hoće, ako ja sutra u ovo doba ne učinim s tobom isto onako kako si ti s njima!« ³ On se poboja, ustane i ode otamo kako bi se sklonio na sigurnu mjestu. Kad je došao u Beer Šebu u zemlji Judinoj, ostavi tamo svog slugu. ⁴ Sam ode dan hoda daleko u pustinju i sjedne onda pod jednu smreku. Želio je još samo umrijeti i molio se: »Dosta je toga. Uzmi, Gospodine, moj život; jer nisam bolji od svojih otaca!« ⁵ Potom leže i zaspa pod smrekom. Odjednom ga taknu Gospodnji anđeo i reče mu: »Ustani i jedi!« ⁶ Kad pogleda, ugleda pokraj glave pržen kolač i vrč vode. Jeo je i napio se i opet legao spavati. ⁷ Ali anđeo dođe još jednom, takne ga i reče: »Ustani i jedi! Jer ti je put dalek.«
⁸ Ustao je, jeo i pio, i putovao je, okrijepljen tim jelom, četrdeset dana i četrdeset noći, sve do Božje gore Horeba. ⁹ Tamo potraži pećinu i nastani se u njoj. Tada mu dođe riječ Gospodnja. On ga upita: »Što radiš ovdje, Ilija?« ¹⁰ On odgovori: »Pun sam revnosti za stvar Gospodina, Boga nad vojskama; jer sinovi Izraelovi ostaviše tvoj zavjet, tvoje žrtvenike razvališe i tvoje proroke pobiše mačem. Jedini ja ostadoh, ali i meni rade o glavi.« ¹¹ On odvrati: »Iziđi i stani na goru pred Gospodina!« Tada prođe Gospodin pokraj njega. Pred Gospodinom je bio silan, žestok vihor. ¹² Iza vihora dođe potres, pa oganj. Ali Gospodin nije bio u ognju. Poslije ognja dođe tih, blag lahor.