¹ Nato posla Jošua, Nunov sin, potajno iz Šitima dva čovjeka kao uhode s uputom: »Idite, pogledajte zemlju, osobito Jerihon!« Oni ođoše i dođoše u kuću jedne bludnice, koja se zvala Rahaba, da tamo prenoće. ² I kad se javilo kralju u Jerihonu: »Pripazi, noćas dođoše ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da uhode zemlju«, ³ posla kralj u Jerihon k Rahabi i poruči:
»Izvedi van ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću; jer su došli uhoditi svu zemlju!«
⁴ Ali žena uze oba čovjeka i sakri ih. Onda odvrati:
»Istina, ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su bili. ⁵ Kad su se gradska vrata pred mrak zatvarala, ljudi odoše. Ne znam kamo odoše. Idite brzo za njima jer ih još možete stići.«
⁶ A ona ih je bila izvela na krov i sakrila ih pod lanene stabljike, što ih je bila razastrla na krovu. ⁷ I ljudi pohitješe za njima, prema Jordanu, do brodova, i vrata se gradska zatvoriše kad su vani bili ljudi što su išli za njima.
⁸ Još prije nego su oni bili zaspali, uziđe ona k njima na krov ⁹ i reče ljudima:
»Znam da vam je Gospodin dao zemlju; strah nas je spopao pred vama i svi stanovnici zemlje dršću pred vama. ¹⁰ Jer čusmo da je Gospodin osušio vodu Crvenoga mora pred vama, kad iziđoste iz Egipta, i što učiniste s dva amorejska kralja s one strane Jordana, od Sihona i Oga, koje pobiste. ¹¹ Kad to čusmo, klonu naše srce i nitko više nema srčanosti pred vama. Jer Gospodin, Bog vaš, Bog je gore na nebu i dolje na zemlji. ¹² A sada mi se zakunite Gospodinom: Kao što ja vama učinih dobro, tako i vi učinite dobro mojoj obitelji i dajte mi siguran znak ¹³ da ćete ostaviti na životu mojega oca, moju majku, moju braću i sestre i sve njihove, i da ćete nas izbaviti od smrti.«
¹⁴ Ljudi joj obećaše: »Mi jamčimo za vas svojim životom, ako ne izdate našu stvar. Kad nam Gospodin da zemlju, učinit ćemo ti ljubav i vjernost.«