Prekrasna obnova
22. Rujan
Jer će se zaboraviti prijašnje tjeskobe i iščeznut će ispred mojih očiju. Jer gle, ja ću stvoriti novo nebo i novu zemlju.
Izaija 65:16,17
Izaija 65:16,17
Sto godina od sada
Pročitajte: Job 19:21-27
21 Smilujte mi se! Imajte sažaljenje sa mnom,
prijatelji moji, jer me pogodila ruka Božja!
22 Zašto me progonite i vi kao Bog,
i ne možete se nasititi.
23 O, kad bi se napisale moje riječi!
Kad bi se unijele u knjigu!
24 Kad bi se zauvijek urezale u kamen
željeznom i olovnom pisaljkom!
25 Ali znam sigurno da moj Otkupitelj živi,
i da će se onda dići nad prahom.
26 Tada će ova moja koža opet biti oko mene,
iz svojega vlastitog mesa gledat ću Boga.
27 Jest, ja isti, ja ću ga gledati;
moje vlastite oči vidjet će ga, ne kao kakav stranac;
to je sva čežnja mojega srca.
prijatelji moji, jer me pogodila ruka Božja!
22 Zašto me progonite i vi kao Bog,
i ne možete se nasititi.
23 O, kad bi se napisale moje riječi!
Kad bi se unijele u knjigu!
24 Kad bi se zauvijek urezale u kamen
željeznom i olovnom pisaljkom!
25 Ali znam sigurno da moj Otkupitelj živi,
i da će se onda dići nad prahom.
26 Tada će ova moja koža opet biti oko mene,
iz svojega vlastitog mesa gledat ću Boga.
27 Jest, ja isti, ja ću ga gledati;
moje vlastite oči vidjet će ga, ne kao kakav stranac;
to je sva čežnja mojega srca.
Ali znam sigurno da moj Otkupitelj živi, i da će se onda dići nad prahom.
Job 19:25
»SAMO želim da me se ljudi sjećaju za sto godina«, rekao je scenarist Rod Serling 1975. godine, tvorac TV serije Zona sumraka. Htio je da ljudi za njega kažu: »Bio je pisac.« Većina nas može se poistovjetiti sa Serlingovom željom da ostavi nasljeđe – nešto što bi našem životu dalo smisao i trajnost.
Priča o Jobu prikazuje nam čovjeka koji se bori sa smislom u danima koji brzo prolaze. U jednome trenutku ne samo da je izgubio sve što je imao nego i ono najdragocjenije, djecu. Prijatelji su ga optužili da je to zaslužio i Job je zavapio: »O, kad bi se napisale moje riječi! Kad bi se unijele u knjigu! Kad bi se zauvijek urezale u kamen željeznom ili olovnom pisaljkom!« (r. r. 23,24)
Jobove riječi jesu »urezane u kamen«. Zapisane su u Bibliji. No, Jobu je trebalo još više smisla u životu nego nasljeđe koje bi ostavio iza sebe. Otkrio je to u naravi Božjoj. »Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će On nad zemljom ustati« (r. 25, K. S.). To mu je znanje dalo ispravnu čežnju, čežnju za onime što je bitno. »Jest, ja isti, ja ću Ga gledati; moje vlastite oči vidjet će Ga… to je sva čežnja mojega srca« (r. 27), napisao je.
Na kraju Job nije pronašao ono što je očekivao. Pronašao je mnogo više – Izvor sveg smisla i trajnosti (42:1-6).
– Tim Gustafson
Bože, sve prolazi. Pokaži nam što je doista važno.