Pročitajte: Job 11:7-207 Možeš li Božje tajne dokučiti
ili doprijeti do granice Svemogućega?
8 Ona je iznad neba visoka, pa što ćeš početi?
Ispod pakla je duboka, pa što ćeš spoznati?
9 Duža je od zemlje,
šira je od mora.
10 Da prevrati ili zatvori,
ili sabere: tko će mu braniti?
11 Jer poznaje ljude pune zloće,
vidi grijeh, a da i ne pazi.
12 Tada će bezuman čovjek doći do razboritosti,
i divlje će se magare pretvoriti u čovjeka.
13 Da ti pripraviš svoje srce
i podigneš svoje ruke k Bogu,
14 da ukloniš krivnju iz svoje ruke
i ne podnosiš grijeha u svojoj kući,
15 tada bi podigao svoje lice,
bio bi čvrst i ne bi se bojao
16 zaboravio bi muku i na nju bi pomišljao
kao na vodu što proteče.
17 Tada bi sjao tvoj život jasnije nego podne,
a tama bi bila kao osvit zore.
18 Tada bi se uzidao, jer ima nade,
zakopao bi se i mirno bi spavao.
19 Odmarao bi se, i nitko te ne bi plašio,
i mnogi bi se molili.
20 A oči će se grješnicima ugasiti,
ne će im biti utočišta.
Nada će im biti: dušu izdahnuti.
U njega je mudrost i jakost, on ima savjet i razbor.
Job 12:13
»POZNAJEM te bolje nego što ti poznaješ samog sebe!« Kao mladić, čuo sam tu samouvjerenu izjavu od prijateljice. Namjere su joj bile dobre, ali moj zamršeni život – kao posvojenog djeteta misionara, odgojenog na četiri kontinenta i u različitim kulturama – bio je mnogo složeniji nego što je mogla znati. Ona me zapravo nije poznavala.
Sofar, jedan od Jobovih prijatelja, zvučao je mudro dok je procjenjivao Jobove teškoće. »Možeš li tajne Božje dokučiti?« pitao ga je (11:7). »Ona je iznad neba visoka…« (r. 8). Tko se s tim ne bi mogao složiti? No tada je Sofar otišao korak predaleko i progovorio o nečemu što nije mogao znati – o Jobovu srcu. Bez ikakva dokaza izjavio je: »… da ukloniš krivnju iz svoje ruke i ne podnosiš grijeha u svojoj kući, tada bi podigao svoje lice, bio bi čvrst i ne bi se bojao…« (r. 14,15).
Job mu je ironično odgovorio: »… s vama će izumrijeti mudrost! Ali i ja imam razum kao i vi; i nisam sam manje vrijedan od vas; tko ne bi znao takve stvari?« (12:2,3) Jobova stvarnost bila je toliko složena da ni sam nije razumio što se zapravo događa (Job 1,2). Ispravno je rekao da je u Boga »mudrost i jakost« (12:13). One nisu dolazile od Sofara, koji si je prisvajao autoritet i uvid koji mu nisu pripadali.
Našim je prijateljima ponekad potreban iskren savjet, iz ljubavi. No onima koji prolaze kroz krizu, potrebno je da ih donesemo u molitvi onome koji ih stvarno poznaje.
– Tim Gustafson
Nebeski Oče, nitko nas ne poznaje i ne voli kao ti.
