Ne malakšemo
23. studenoga
2 Korinćanima 4:1
by Duhovna stvarnost · Published · Updated
Ti si Bog gledanja…
Postanak 16:13
RANA jutra mogu biti bolna za moju prijateljicu Almu, samohranu majku dvoje djece. Ona kaže: »Kad je sve tiho, brige isplivaju na površinu. Dok obavljam kućanske poslove, razmišljam o nedostatku novca, o zdravlju i školovanju djece.« Kada ju je muž napustio, Alma je preuzela odgovornost da sama odgaja svoju djecu. »Teško je,« kaže ona, »ali znam da Bog vidi mene i moju obitelj. Daje mi snagu da radim dva posla, proviđa za naše potrebe i dopušta mojoj djeci da iskuse njegovo vodstvo svaki dan.«
Egipćanka Hagara, Sarajina sluškinja, shvatila je što znači da vas Bog vidi. Nakon što je zatrudnjela s Abramom, počela je prezirati Saraju (r. 4). Zauzvrat je Saraja počela strogo postupati s njom i Hagara je pobjegla u pustinju. Bila je sama, suočena s budućnošću koja se činila mračnom i beznadnom za nju i njezino nerođeno dijete.
I ondje u pustinji »Anđeo Gospodnji nađe je na studencu« i reče joj: »Gospodin usliši tvoj vapaj!« (r. 7,11). Anđeo Božji rekao joj je što da radi i što ih čeka u budućnosti. Od nje saznajemo jedno od Božjih imena, »El Roi – Svevid Bog« (r. 13, K. S.).
Poput Hagare, možda ste na teškom putovanju – osjećate se izgubljeno i usamljeno. Ali zapamtite da vas Bog vidi i u ‘pustinji’. Pružite mu ruku i vjerujte mu da će vas voditi.
– Karen Huang
Bože, hvala što kroz život ne moramo putovati sami.
23. studenoga
21. studenoga
19. studenoga