Legoh i zaspah. I probudih se jer me zaštitio Gospod.

Psalam 3:6

RUŽNE uspomene i optužujuće misli preplavile su Salov um. San mu je izmicao dok mu je strah ispunjavao srce, a znoj ga oblijevao. Bila je to noć prije njegova krštenja, a on nije mogao zaustaviti navalu mračnih misli. Sal je primio spasenje u Isusu i znao je da su mu grijesi oprošteni, ali duhovna bitka se nastavila. Tada ga je žena uzela za ruku i pomolila se za njega. Nekoliko trenutaka poslije mir je zamijenio strah u Salovu srcu. Ustao je i napisao što će reći prije krštenja – što prije nije mogao učiniti. Nakon toga je zaspao.

Kralj David također je znao kako izgleda nemirna noć. Bježeći od svoga sina Abšaloma koji mu je želio preoteti prijestolje (2 Samuelova 15-17), rekao je: »Ne ću se plašiti bezbrojna naroda koji me opkoljuje« (Psalam 3:7). David je jadikovao: »Kako je mnogo mojih neprijatelja« (r. 2). Iako su strah i sumnja mogli pobijediti, zazvao je Boga, njegov »štit« (r. 4). Potom je rekao: »Sad mogu leći i usnuti, i onda ustat, jer me Jahve drži« (r. 6, K. S.).

Kada strahovi i borbe uznemire naš um, a odmor zamijeni nemir, nada je u molitvi Bogu. Iako možda nećemo odmah zaspati kao Sal i David, možemo mirno leći i biti spokojni jer nam ti, Gospode, »daješ živjeti u sigurnosti« (4:9). Bog je s nama i on će biti naš odmor.

– Tom Felten

Dragi Bože, hvala ti što pružaš nadu i mir dok ti uzdižemo svoje molitve.