… pa je načinio drugu posudu, koja je lončaru bila po volji.

Jeremija 18:4

O Adelaide Pollard ne zna se mnogo, i to je poenta. Bila je ponizna Božja sluškinja koja nije željela priznanja. U dobi od četrdeset godina osjetila je snažan poziv da bude misionarka u Africi, ali kad se to nije ostvarilo, obeshrabrila se. A onda se sjetila retka: »Jest, kao što je glina u lončarevoj ruci, tako ste vi u mojoj ruci…« (Jeremija 18:6). To ju je potaknulo da napiše crkvenu pjesmu s ovim stihovima: »Jer ti si lončar, a ja sud tvoj. Oblikuj, stvaraj sav život moj.«

Slika koju koristi Jeremija govori i nama danas: »Pokvarila se posuda koju je upravo pravio, kako se to događa pod lončarevom rukom, pa je načinio drugu posudu, koja je lončaru bila po volji« (r. 4). Tako Bog oblikuje nas kako bismo služili njegovoj nakani. Što god mislimo da bismo trebali činiti i biti, Bog možda ima druge planove: »Evo kao ilovača u ruci lončarevoj, i vi ste u mojoj ruci…« (r. 6, K. S.).

Adelaide je na kraju ipak otišla u Afriku, ali moguće je da je Božje ‘oblikovanje’ njezina života imalo više veze s drugim stvarima – možda pisanjem pjesme Po tvojoj volji, Gospode moj, koja je nadahnjivala milijune kršćana u godinama koje su uslijedile. Kada mislimo da smo stavljeni »na čekanje« u onome što želimo učiniti, razmislimo o tome da nas Bog možda upravo oblikuje.

– Kenneth Peterson

Prepustimo se Bogu i mirujmo!